Nedelja prevencije povreda u saobraćaju obeležava se svake godine, poslednje nedelje aprila, sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije povređivanja u saobraćaju. Saobraćajni traumatizam sa svojim posledicama, odnosno visokom stopom smrtnosti, povređivanja i invaliditetom, predstavlja opterećenje celog društva, a ne samo sistema zdravstvene zaštite.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije povrede u saobraćaju, sa preko 1.500.000 umrlih i više desetina miliona povređenih godišnje, jedan su od vodećih uzroka prevremenog umiranja u svim zemljama sveta.Sa javnozdravstvenog aspekta deca i mladi su posebno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, jer je u ovom uzrastu saobraćajni traumatizam vodeći uzrok smrti i invalidnosti.Glavni uzroci saobraćajnih nesreća su: neprilagođena brzina,nepoštovanje saobraćajnih propisa,nevezivanje sigurnosnih pojaseva,upotreba alkohola.Mere bezbednog ponašanja u saobraćaju su:vezivanje sigurnosnog pojasa za sve učesnike u saobraćaju i putnike u vozilima smanjuje rizikod teških povreda za oko 40-60%,upotreba dečijih autosedišta – sedišta za bebe, malu decu i stariju decu veoma su efikasna u prevenciji smrtnih ishoda u svojstvu putnika u vozilima. Pravilno korišćena autosedišta smanjuju stopu smrtnosti prilikom sudara vozila od 71% (odojčad) i 54% (mala deca).Prilagođena brzina kretanja – smanjenje prosečne brzine od 5% može da dovede do smanjenja broja ukupnih sudara za čak 30%.Zabrana korišćenja mobilnih telefona u toku vožnje – korišćenjem mobilnog telefona u toku vožnje pažnja se smanjuje za 50%.Zabrana vožnje u alkoholisanom stanju – vožnja u pijanom stanju povećava rizik od sudara, kao i verovatnoću smrtnog ishoda ili ozbiljne povrede. Usvajanjem zakona koji zabranjuje vožnju u alkoholisanom stanju može da se smanji broj smrtnih ishoda na putevima za 20%.Prilikom vožnje bicikla i motora obavezna je zaštitna kaciga – kaciga smanjuje rizik od nastanka smrtnog ishoda za 40%.Ulicu ne prelaziti van pešačkog prelaza ili kada je na semaforu crveno svetlo.
