Mnoge kuće u Srbiji Đurđevdan slave kao krsnu slavu.Za ovaj praznik vezuje se veliki broj običaja i narodnih verovanja.Uspomenu na Svetog Đorđa, odnosno Georgija, svakog proleća evociraju svi hrišćani – i pravoslavci, i katolici, svako po datumima svog kalendara. Kod pripadnika pravoslavne veroispovesti taj dan je 6. maj, dok je kod katolika 23. april. Ljudi najviše prizivaju i najsnažnije se mole za zdravlje, plodnost i zaštitu, a običaji i verovanja Srba u vezi sa Đurđevdanom su u narodu svakako postojali i pre nego što su primili hrišćanstvo. Đurđevdan se, takođe, smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.Glavni običaji su: Pletenje venaca od bilja, umivanje sa biljem, kupanje na reci.
