Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju i slave Krstovdan. Kako narod kaže “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Na danasšnji dan obeležavaju se dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim, prvi je pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, drugi je da povratak Časnog Krsta iz Persije ponovo u Jerusalim. Ovaj praznik još se naziva i Vozdviženje Časnog krsta.
Naime, Časni krst pronašla je carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja. Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst. Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu. Pročula se vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnogo naroda, sa željom svih da vise, dodirnu i celivaju. Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.
Ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313. godine) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest, odnosno slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.
Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.
Postoje verovanja da na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje se vreme, ako je na Krstovdan oblačno znači da će zima biti bogata snegom, a ako je suvo naredna godina bi bila sušna. Ako laste do Krstovdana ne odu, neće biti jake zime. Tiha kiša uoči Krstovdana predskazivala bi blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, oblačnost snegovitu zimu, vedro vreme predskazivalo bi suvomraznicu. Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan vernici slave kao krsna slava, vernici uglavnom poste na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena.
