U Gradskoj kući u Nišu održan je stručni skup na temu “Da li život ima cenu? Trgovina ljudima i drugi oblici nasilja u lokalnim samoupravama”, takođe, govorilo se i o tome kako se ukazuje na potencijalnu opasnost i preventive kada su u pitanju deca. Najčešće žrtve nasilja jesu žene, i to ne samo siromašne i neobrazovane, već žrtve mogu biti obrazovane i bogate.
Vlada Republike Srbije 2012. godine osnovala je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, nakon donošenja Uredbe o mreži ustanova socijalne zaštite. Sa neposrednim radom Centar je započeo 02.07. iste godine, nakon obezbeđivanja osnovnih, minimalnih uslova za rad ustanove. Tada sa radom počinje Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima. U februaru 2019. godine počelo je sa radom Prihvatilište za smeštaj žrtava trgovine ljudima.
Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice, napomenula je i istakla da roditelji i svi moraju da vode računa sa kim deca provode svoje vreme na društvenim mrežama, kao o tome šta je to potencijalna opasnost po bezbednost dece. Migrantska kriza takođe je uticala i donela puno toga što utiče na trgovinu mladih devojaka i žena.
Nevena Mitić, jedna od žrtvi, istakla je i dala savet, a kako kaže da je dobrovoljno pristala zato što je mislila da je pronašla čoveka koji će je izvući iz porodičnog nasilja koje je u tom trenutku uveliko trpela. Kako ona navodi: „Zaljubila sam se i mislila sam da ću napokon naći mir u životu i otići sa nekim ko će mi pružiti neki bolji život. To je bila samo zamka da padnem u ruke kriminalcima. Brzo sam shvatila o čemu se radi, dve godine sam bila rob u Holandiji, a uvek sam verovala da će me neko izvući odatle. Posle dve godine sam uspela da pobegnem“.
