Činjenica je da je nekim ljudima lakše da žive svesni ili nesvesni svoje bolesti bila ona zarazna ili ne, zanemarivati je, nego otići na pregled. Lekari i stručna lica stalno apeluju da su redovne kontrole i pregledi neophodni za dug i zdrav život. Svest ljudi mora da se proširi, poveća i promeni, naročito kada je u pitanju neka prenosiva bolest.
Neophodni uslovi za dug i zdrav život jesu da prvo budemo odgovorni prema sebi i svom zdravlju, kao i činjenica da boljeg prijatelja od svog lekara nemamo. Moramo da pričamo na temu zaraznih bolesti, polnih bolesti, takođe, treba biti mnogo otvoreniji, ako ne pred drugima, pred svojim lekarima svakako, kako bi nam pomogli, sprečili i izlečili problem koji postoji.
Humani papilomni virus ili (HPV), virus o kome se mnogo priča ali se malo zna, činjenica je da ne želimo da saznamo kako se prenosi i kako se leči, dok ne dođe do toga. HPV jeste porodica virusa koji mogu da zaraze kožu i sluzokožu, postoji vise tipova koj mogu da inficiraju kako spoljašnje tako i unutrašnje genitalije, analnu regiju, regiju usne duplje i ždrela, ali i pojedine delove kože, kod žena i kod muškaraca.
Neki od tipova HPV virusa karakterišu se kao visokorizični i mogu biti uzrok nastanka određenih vrsta raka, najčešće grlića materice, ali i drugih vrsta. U cilju otkrivanja HPV infekcije i kod žena i kod muškaraca, postoje testovi koji otkrivaju DNK humanog papiloma virusa. Međutim, kada je ovakav test pozitivan, to ne znači da osoba ima prekanceroznu leziju ili rak. To jednostavno znači da je virus prisutan i da se može preneti drugima. U zavisnosti od tipa HPV postoje veći ili manji rizici za nastanak malignih i drugih oboljenja. Neke HPV infekcije se sporo razvijaju i ne izazivaju vidljive simptome. Mogu da ostanu u telu uspavani ili da nestanu spontano. Neke pak generišu blage simptome kao što su genitalne bradavice, dok druge mogu da dovedu do prekanceroznih lezija ili čak do pojave raka.
Dom zdravlja Niš, organizuje budućim mamama, pored redovnih kontrola, edukaciju o pravilnoj tehnici i značaju dojenja. U prostorijama Savetovališta za trudnice, Služba za zdravstvenu zaštitu žena i Služba polivalentne patronaže, organizovale su početak rada nove grupe polaznica ovog savetovališta. Na jednom od časova radi se edukacija budućih mama o pravilnoj tehnici dojenja, sastavu majčinog mleka i uticaju dojenja na psihofizički razvoj deteta.
Dojenje je mnogo više od hranjenja. To je proces uzajamnosti. Sisanjem, osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Savet lekara jete da se buduće mame stimulišu da doje svoju decu, a pored toga najveća podrška dolazi od porodice.
Saveti i preporuke lekara: Ohrabrite majku da doji, pomozite majci sa bebom između podoja kako bi mogla da se odmori ili odspava, pomozite majci tako što ćete pripremiti hranu bogatu energijom, vitaminima i mineralima kako bi imala dovoljno mleka, odmenite majku u obavljanju kućnih poslova, podržite majku da pohađa školu roditeljstva i da nauči više o prednostima dojenja.
Da bi mladi shvatili značaj zdravstenog sistema, stekli naviku da brinu o sebi, kako bi kasnije mogli da brinu i budu odgovorni prema drugima, Dom zdravlja Niš u svojim prostorijama organizuje edukaciju mladih. U Savetovalištu za mlade obeležen je Svetski dan hrane, prigodnim predavanjem i akcijom, Službe za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece održale su predavanja. Prisutnim učenicima srednjih škola održano je predavanje na temu uticaja pravilne ishrane na zdravlje. Zdravstveni profesionalci su ovom prilikom odgovarali na brojna pitanja i pružali savete zainteresovanim srednjoškolcima.
