POSLEDNJE VESTI

    Otvorena izložba „Mleko i krv“

    27.10.2022.
    312003583_473761628072033_2076810830881765910_n

    Dana 26.10.2022. godine, u Istorijskom arhivu Niš, otvorena je izložba „Mleko i krv“ iz ličnog fonda Slobodana Penezića Krcuna, u organizaciji Istorijskog arhiva Užice i Istorijskog arhiva Niš. Bila je to prilika da se okupe arhivisti iz arhiva Kraljeva, Prokuplja, Zaječara, Užica, Leskovca, Vranja, Kruševca, Novog Pazara i Niša i podsete se na značaj i ulogu arhiva u čuvanju dokumenata koja nastaju radom javne vlasti, ali i znamenitih ličnosti. Upravo ova izložba govori i o zadatku arhiva da, kroz svoje izložbe i knjige, ne samo predstave dokumenta, no i da još više zainteresuju širu javnost za istraživanje i korišćenje arhivske građe. Takođe, podsetili su i apostrofirali da neosnovane optužbe upućene Državnom arhivu Srbije, centralnoj i matičnoj ustanovi zaštite i zaposlenima u arhivu, vređaju i arhiviste.
    Podseću da DAS već niz godina, posmatrano i u međunarodnim okvirima, uspostavlja
    visoke sadržajne i vizuelne standarde studijskih izložbi, a po izboru tema od nacionalnog značaja i izložbi i u izdavačkoj delatnosti daleko nadmašuje sve arhive u ovom delu Evrope. Prodor u zaštiti arhivske građe srpskog porekla van granica Srbije, u našim crkvenim eparhijama, opštinama i pri crkvama, jedan je od prioriteta nacionalne strategije u kulturi zahvaljujući angažovanju Državnog arhiva Srbije. Bogate rezultate svog rada DAS objavljuje u više serija arhivskih izdanja, prema strogim pravilima struke i to, najodnegovanijim merilima grafičkog i likovnog uređenja. Uspostavlja visoke tematsko-sadržajne i vizuelne standarde arhivističkih, studijskih izložbi. Mi znamo, a drugi, ako su dobronamerni mogu samo da pretpostave, koliki je teret za arhiviste u Državnom arhivu Srbije fond BIA. Dobro je što se ona najzad nalazi u Arhivu, ali zar je potrebno da nekolicinu istraživača podseću da je, upravo zahvaljujući dr Miroslavu Perišiću, istoričaru i direktoru, ta građa postala dostupna za korišćenje u naučno-istraživačke svrhe. Bez njegovog angažovanja ne bi mogli još uvek videli ni šta se u njoj nalazi, a nekmoli istraživali i na njoj gradili naučne karijere.
    U pogledu dostupnosti građe u arhivima. Kada je građa dostupna, ne znači da ne postoje
    pravila njenog korišćenja, prezentovanja i objavljivanja, naročito da bi se sprečile sve češće nestručne i subjektivno orijentisane zloupotrebe arhivskog fonda.  Dosijea u okviru fonda BIA nisu dostupna za korišćenje prema Odluci Ustavnog suda. Prema toj odluci materija dosijea mora da bude regulisana posebnim zakonom. Takav zakon još nije donet. Kad sagledaju  sve, postavljaju pitanje: Zašto se baš sada podstiču iije organizuju medijski napadi, koji u svom zamahu prerastaju u kampanju protiv Državnog arhiva Srb? Kome smeta ugled i visoki dometi u struci, nauci, kulturi jedne od najznačajnijih nacionalnih ustanova kulture? Arhivisti  koji uprkos problemima i teškoćama, svakodnevno istrajavaju  na poslovima zaštite, Državni arhiv
    Srbije je podsticaj i uzor. Arhivi su previše važni, da bi se njima bavili neupućeni.

    Uključi se u diskusiju, ostavi svoj komentar

    Vaša email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja su označena *


    INFORMIŠI SE

    Portal u službi građana.


    Telefon: 018200062

    E-mail: ininfonis@gmail.com





    Bilten