U Domu zdravlja Niš postoje edukacije na razne teme, lekari pokušavaju da edukuju svoje sugrađane i pacijente na sve moguće načine, jer kako naglašavaju o zdravlju ne sme da se ćuti. Dok edukuju pacijente, lekari i sami redovno posećuju edukacije i stalno uče, kako bi u kontinuitetu usavršavali svoje znanje, stekli nova znanja, jer se društvo menja, društveni odnosi, te tako kako napreduje tehnologija, tako napreduju i istraživanja, nauka, medicina.
U saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, održana je Međunarodna Konferencija asistivne tehnologije i komunikacije, u Beogradu. Stručnjaci Razvojnog savetovališta Doma zdravlja Niš pratili su Konferenciju online putem zoom platforme.
Na konferenciji je bilo reči o ADHD poremećaju kod dece školskog i predškolskog uzrasta, disleksiji, kao i različitim istraživanjima vezanim za asistivne tehnologije za pomoć deci i starijim osobama u što boljem funkcionisanju. Posebno je istaknuta važnost i značajnost primene transdisciplinarnog rada kao najefikasnije metode pružanja podrške porodicama i deci sa poteškoćama u razvoju.
Šta je to ADHD? ADHD ili Attention Deficit Hyperactivity Disorder, jeste sindrom hiperaktivnosti, koji prati manjak koncentracije. Pacijenti koji pate od hiperaktivnosti obično su starosti između 6 i 12 godine života, vidno ispoljavaju svoju brzinu, brzopletost, manjak koncentracije. Smetnje koje se još javljaju jesu na području motorike, pažnje, emocija, socijalnih odnosa, na perceptivno-motoričkom planu i na području kognitivnih funkcija.
ADHD čini da osobe koje pate od ovog sindroma, često otežano čitaju, pišu, crteži su im neuredni i neadekvatni svom uzrastu. Inče, dete funkcioniše ispod svog starosnog nivoa, iako je opšta inteligencija često bolja nego što na to upućuju njegovi školski zadaci.
Sa druge strane lekari Doma zdravlja Niš, održali su edukaciju pod nazivom “PRIČAJMO O DIJABETESU”, u zdravstvenoj stanici “12 Februar”, Služba za zdravstvenu zaštitu odraslih, realizovala je program na ovu temu.
Korisnici su imali priliku da provere nivo šećera u krvi i dobiju informacije o značaju prevencije ranog otkrivanja šećerne bolesti i time spreče nastanak brojnih komplikacija. Dijabetes je postala veoma zastupljena bolest, nema određe starosne dobi kada se zarađuje bolest.
Hronična je bolest, iz grupe poremećaja metabolizma,nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Što dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija.
Osnovne laboratorijske analize u dijabetesu su određivanje glikoze, ketona, glikozilisanog hemoglobina i lipoproteina u krvi i glikoze, ketona, proteina i mikroalbumina u mokraći.
Više od 415 miliona ljudi na svetu boluje od dijabetesa, a procenjuje se da će se do 2040. godine taj broj biti 650 miliona obolelih. Ohrabrujuće je to da je dijabetes bolest sa kojom se uz edukaciju i lečenje može normalno živeti.
