Digitalni svet je dostupan kod svih ljudi, bez obzira na starosnu dob. Stalno se vrše studije na temu koliko ljudi vremena provode na internetu, telefonu, kompjuteru, tabletu, koliko to utiče na njihov način i kvalitet života.
Društvene mreže sastavni su deo savremenog života, što ima veliki uticaj na mlade. Koliko puta smo u praksi, tačnije životu videli da deca koriste telephone i tablete, pre nego krenu u školu. Društveni život je bitan svima nama, uz korišćenje interneta i društvenih mreža svakako da lakše stupamo u komunikaciju sa ljudima iz poslovnog života, prijateljima, rođacima, lakše dolazimo do informacija i brzo. To je jedna pozitivna strana.
Negativna strana je što u većini slučaja mi gubimo osećaj za vreme, nemamo pojam o vremenu provedenom na društvenim mrežama, minuti mnogo brže prolaze.
Koliko je pozitivno što sada imamo mogućnost da se vidimo preko kamere, razgovaramo i razmenjujemo informacije sa ljudima koji su nam daleko, sa druge strane gubimo pojam o vremenu i na taj način udaljavamo se od realnosti.
Umesto da u kupovinu odemo a ujedno i prošetamo, sve veća navika je da se naručuje online, prema tome ne pešačimo, što i nije zdravo. Pažnju nam odvlače važne i nevažne stvari pa se udaljavamo jedni od drugih.
Sve to vide naši mlađi, deca, braća i sestre, na taj način slede primer nas starijih. Manjak komunikacije, druženja, šetanja, dovodi do otuđenosti, koja nije kod nas zastupljena u velikoj meri, ali nije isključeno da će jednog dana doći i do toga.
Mnogo negativnog uticaja imaju razne kampanje, koje se nama plasiraju na internetu, čiji primer sledimo, koliko to može da utiče na nas i našu psihu nismo ni svesni. Kada nam se nešto svakodnevno u više navrata nudi i plasira kao važan i značajan proizvod, padnemo u iskušenje da probamo, kupimo. Koliko puta pomislimo da kupimo ili probamo neki recept, dijetu, samo zato što vidimo puno pozitivnih komenatara ispod reklame.
Društveni život je važan faktor našeg mentalnog zdravlja, kroz njega zadovoljavamo potrebu za prihvatanjem, pripadanjem, ispunjavanjem i povezivanjem.
U srednjoj školi u Nišu, gimnaziji “9 Maj”, održana je edukacija na temu aktivnog učešća mladih, pod nazivom “Uticaj društvenh mreža na poremećaj ishrane kod mladih i uticaj na mentalno zdravlje mladih“.
Društvene mreže oblikuju svima nama život u velikoj meri, najpodložniji su naravno adolescenti. „Prema jednoj britanskoj anketi, pod uticajem društvenih mreža, više od četvrtine odraslih je iz ishrane potpuno izbacilo hleb, više od petine mlečne proizvode, dok ih 23 odsto ne doručkuje. Takođe, 27 odsto ispitanih smatra da bi iz jelovnika potpuno trebalo izbaciti namirnice životinjskog porekla. Očekivano – mladi ljudi su pod najvećim pritiskom da slede veganski način života.
Na svakom koraku, na društvenim mrežama nude se različite dijete i brzi načini da se skinu kilogrami. Najčešći poremećaji u ishrani su anoreksija i bulimija. Ono što je zajedničko za poremećaje ishrane je da oni pripadaju psihijatrijskim poremećajima.“
„Studija iz 2015. godine otkrila je da većina tinejdžera na internetu provodi i do 9 sati svakog dana. Mnogi od njih su čak i svesni toga, pa i zabrinuti što najveći deo slobodnog vremena utroše boraveći na društvenim mrežama. Međutim, ne smatraju da je to neki veliki problem jer „to svi rade“ i „to je danas normalno“. Autori jedne kanadske studije iz 2017. godine su potvrdili ove podatke, uz dodatak da studenti koji koriste društvene mreže duže od 2 sata dnevno već pokazuju pojedine smetnje koje bi se mogle razviti u značajnije poremećaje, za razliku od povremenih korisnika.
I konačno, velika studija iz 2019.godine dovela je u direktnu vezu upotrebu društvenih mreža sa poremećenim i lošijim snom. Redovan, kontinuiran i kvalitetan san je neophodan za kompletno dobro zdravlje, a dokazano je da problemi sa spavanjem značajno utiču na mentalno zdravlje, uz opasnost od razvijanja depresije, pa i gubitka pamćenja.
Udaljavanje od porodice, osećaj nižeg samopouzdanja kada se ekrani isključe, fingiranje života na mrežama koji nije realan, kako biste se dopali drugima u nerealnim standardima koje propagiraju osobe sa statusima uticajnih, osećaj zavisti i nezadovoljstva, pojačana agresivnost, samo su neki od dokazanih, a zabeleženih loših efekata. S druge strane, studija iz 2018. godine otkrila je da opsesivna upotreba društvenih mreža uvećava, a ne smanjuje osećaj usamljenosti.“
(https://eklinika.telegraf.rs/psihologija/40705-uticaj-drustvenih-mreza-na-mentalno-zdravlje-poremecaj-ponasanja-zavisnost-depresija-osecaj-napustenosti)
Iz Doma zdravlja Niš apeluju da je jako važno da sačuvamo naše mentalno zdravlje, da imamo lekare kojima u svakom momentu možemo da se obratimo za pomoć u koliko primetimo da je potrebna.
