Pčelarstvo je vrsta poljoprivrednog zanimanja, koje podrazumeva gajenje, iskorišćavanja medonosne pčele u košnicama za dobijanje meda, pčelinjeg voska, plena, propolisa. Pored toga dobijaju se rojevi i matice za reprodukciju u pčelarstvu. Pčelarenjem se ljudi bave iz hobija, kao dodatnim poslom ali i kao komercijalnim poslom.
Naime, posao pčelara nije lak ni jednostavan, stručnjaci iz Niša pokušavaju da naprave prvi u svetu, digitalnog asistenta koji će u velikoj meri da odmeni pčelare u pčelinjacima. Radi se o hardversko – softverskom sistemu, koji može da pruži kompletne informacije o stanju u košnicama, na taj način i upozorava na eventualne promene.
Jednim klikom na svom telefonu, pčelari bi mogli da vide kakvo je stanje u košnicama, da li na ramovi ima meda, količinu meda, matice, zapravo sve što vide i sami, ali ovog puta bez otvaranja ramova košnica. Jedan od osnivača „Biholda“ Petar Pejić rekao je da će digitalizacija košnica na kojoj ta firma radi za pčelare značiti da neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram. Kako Pejić još ističe, „Pčelinjaci su vrlo često udaljeni 100 kilometara ili više, ne možete da ih kontrolišete bez zaštitne opreme, a uz to statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80 odsto košnica nepotrebno otvara i remeti“.
Kako još navodi, tim stručnjaka već je uspeo da napravi ramove koji omogućavaju pčelarima da prate stanje košnica, samo što sada žele da to nadograde veštačkom inteligencijom koja će umesto pčelara pratiti stanje u pčelinjem društvu. Istraživanja u svetu pokazala su da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u odredjenom spektu, da im čak pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima i te svetlosne zrake oni koriste za senzore u košnicama. Prema njegovim rečima, hardver i softver na kojem rade moći će da detektuje i mikro promene koje nisu vidljive „golim okom“, što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela.
Na zemlji je 2016. godine izumrlo 35% pčela, dok je uzrok za većinu nepoznat. Stalnim praćenjem košnica veruje se da će se odgovor na mnoga pitanja pronaći.
Prvi prototip testiran je prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapredjeni, u Medjunarodnom centru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Pokazalo se da se apsolutno ne remeti svakodnevno funkcionisanje pčela jer one uopšte i nisu u kontaktu sa elektronikom, ističe još Pejić.
Tihomir Djurković je izjavio da su ove godine prodali prvih deset uredjaja, a nedavno su ponudili zainteresovanima i drugu generaciju sistema za digitalno pčelarstvo. Stručni tim „Biholda“ u kome su još Jelena Pejić, Mihajlo Milovanović i Obren Stajić, svojom inovacijom osvojio je do sada brojne domaće i strane nagrade, uz jedinstvenu ocenu da će njihov izum značajno unaprediti pčelarstvo i omogućiti pčelarima bolje rezultate.
Prema njihovim rečima, čitavu „priču“ pokrenuli su jer se i sami bave pčelarstvom.
