Četrnaestog januara (prvog januara po starom kalendaru) je praznični dan u kojem se slavi Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpska Nova godina. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić, koji se smatra završetkom božićnih svetkovina. Prema narodnom verovanju, žene tada treba da spreme vasilicu, obredni hleb Malog Božića. Vasilica je nazvana po svetom Vasiliju, a negde se ovaj novogodišnji kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi Mečka povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica.Negde, opet, za Mali Božić, mese istu česnicu, kao i za Božić koju porodica za trpezom izlomi i podeli ovaj obredni hleb koji simbolizuje zajedništo, slogu i ljubav. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka množila ko mravi.
Neki od ovih običaja imaju dublje značenje i zadržali su se još od prethrišćanskih vremena. Stari kažu da se na današnji dan nikako ne treba svađati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu. U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i promatra vreme. Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, pčelama i stoci. Na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući. Sveća se takođe gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, čim kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se čuva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san dođe pokojnik.
