Ilija Fonlamon Francisković, iz Niša, prozvan je „čudom od deteta“, jedan je od prvih umetnika iz Srbije. Njegova dela procenjuju dve najrenomiranije nemačke i evropske aukcijske kuće, Nojmajster iz Minhena, i aukcijska kuća Aukcionata iz Berlina. Ilija već nekoliko godina živi i radi u Kini, kao predavač i saradnik za bilingvalnu nastavu pri departmanu za prirodne nauke „Far Ist Instituta“. Njegova dela osvojila su simpatije i na Dalekom iskotu.
„Slikarstvo je deo mog života od kada znam za sebe, i verujem da se u tom domenu ne razlikujem puno od ostalih umetnika, jer ćete tu floskulu čuti od svakog od nas. U mom slučaju negovanje i rad na mom talentu, kako kažete, često je išao u etapama. Bilo je godina kada na njemu nisam adekvatno radio“, izjavio je Ilija.
Njegova svakodnevnica u Kini dala mu je priliku da razmišlja o svom potencijalu stvaralaštva, ali tako i da svori isto. Odlazak u Kinu omogućio mu je da pristupi novim shvatanjima slikarstva. Dodaje, da ga je dolazak u Kinu, na neki način, vratio slikarstvu i dao priliku da se istim zabavi mnogo ozbiljnije i pokuša da nadomesti sve ono za šta ranije nije bilo vremena, ili, kako ističe, razumevanja.U Kini je za nekoliko godina koliko je tamo, uspeo da radi i da svoju tehniku poboljša, ali i da se direktno afirmiše.Ilija slike mahom radi u tehnici ulje na platnu ili akril. Donedavno je, kako nam je rekao, u njemu je stojala čudna bojazan da pristupi bojama i iskoristi ih da svoj crtež načinim živim, a zatim ga pretoči u sliku. I sama izlozba „Milenium“ koju je predstavio 2017. svedočanstvo je te njegove bojazni. Dugo godina je bio fokusiran na crtež, na linije, na ugalj i tuš kao tehniku, često i vodeći se mišlju da je to „sasvim dovoljno“. Ali, u slikarstvu crtež to je samo kapija za ulazak u mnogo drugaciji, ali i lepši svet.
Ilija slike mahom radi u tehnici ulje na platnu ili akril. Donedavno je, kako nam je rekao, u njemu je stojala čudna bojazan da pristupi bojama i iskoristi ih da svoj crtež načinim živim, a zatim ga pretoči u sliku. I sama izlozba „Milenium“ koju je predstavio 2017. svedočanstvo je te njegove bojazni. Dugo godina je bio fokusiran na crtež, na linije, na ugalj i tuš kao tehniku, često i vodeći se mišlju da je to „sasvim dovoljno“. Ali, u slikarstvu crtež to je samo kapija za ulazak u mnogo drugaciji, ali i lepši svet.
Ilija Fonlamov Francisković zapažen je i na polju književnog stvaralaštva sa tri „Vukove nagrade“ istoimene zadužbine iz Beograda. Dobitnik je i međunarodne nagrade za poeziju „Venac-Vijenac-Venec“ 2016. godine. Kaže da se bavi i pisanjem, ali ovoga puta mu je pisanje samo deo profesionalnih obaveza. Dugo nije pristupio folderu u kome čuvač pisani rad, već poslednjih godina svu svoju isnpiraciju pretače u slikarstvo.
