Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju otkriće i prenos moštiju Svetog Stefana, arhiđakona i prvomučenika. Kult svetog Stefana vrlo je razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Mnogi srpski manastiri danas obeležavaju slavu ili preslavu, a među njima su i Manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje. Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim ,plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno, slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stefan Vaetroviti daje vetar za njihova jedra.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je kao dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta , dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribelgli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne starešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Sveti prvomučenik Stefan, koji je postradao na današnji dan, imao je nešto više od 30 godina.
Njegove poslednje reči su bile – Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.
