Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Malu Gospojinu, kao uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve.Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.Prema narodnom verovanju žene danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje i da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
